Ovo je svakako bilo legendarno splavarenje u organizaciji Bojana Lazića i Protrekking tima, gde je na put ukupno krenulo 104 osobe. Celom trasom reke smo imali posebne uslove, od pomoći policije i vatrogasaca do pažnje medija. Celo splavarenje možemo poedliti u tri celine:

• Prvi dan splavarenja
• Drugi dan splavarenja
• Treć‡i dan splavarenja

Kišno vreme ove godine na Veselom spustu nas nije sprečilo da se dobro provedemo. Na Veselom spustu je bilo značajno manje ljudi nego 2004. godine, ali ekvivalentno dobar provod nije izostao! Pogledajte slike ispod!

Jako sam ponosan na grupu koja je krenula jer se u ovom terminu ispunila moja vizija splavarenja: splavarenje nije samo adrenalin koji struji kroz vas za vreme prolaska kroz brzu reku, to je žurka koja non stop traje, u reci, kampu i autobusu!

Ipak, krenimo redom. Polazak iz Beograda je kasnio sat i 45 minuta zbog sudara automobilom jednog od putnika, koji je nažalost ipak na kraju odustao od puta. Sam put je protekao dobro, zastajali smo u dva navrata da pokupimo čamce i opremu, ali i u Užicu kako bismo sad već tradicionalno jeli lokalni specijalitet - komplet lepinje. Dobra lepinja i jogurt u pola dva ujutru, ima li čega lepšeg ?! No dobro, ostavimo strasti za posle, u Berane smo stigli manje više na vreme za doručak, oko 7.30. Kiša nas je dočekala ali nije uhvatila splavare nespremne, naprotiv oni su se brzo raštrkali po korzou i okolnim uličicama jureći jutarnju kafu i doručak u svim oblicima.
Pre polaska čuveni novinar Aleksa sa SOS kanala uspeo je da zabeleži i par izjava sa mazohističkim tonom. Neko ko nije gledao reportažu na SOS kanalu u nekom od 7 dana prikazivanja, može naivno pomisliti da to nije lepo zvučalo/izgledalo, ali vas mogu uveriti kad je budete videli, da će izazvati samo osmeh i oduševljenje na vašem licu. Ulazak u čamce standardno u 11h ispod mosta u Beranama je opet bio prać‡en kišicom koja je ipak prestala dok smo stigli do Tifrana.
Nivo Tifrana je krajem jula bio jako nizak, čak metar i po ispod junskog nivoa, a ljudi naviknuti na junski vodostaj ga sigurno neće na slikama ispod ovog teksta prepoznati. Ipak ništa manje nije opasan, a jedan od splavara je iskusio šta znači ispasti u Tifranu. To je bio fliper sa Bogdanom u ulozi kuglice. Naravno njemu se ništa nije desilo ali jeste nama, koji smo poginuli od smeha gledajuć‡i u njegovo unezvereno lice. Opet naravoučenije: slušajte instruktora u čamcima i pridržavajte se njegovih saveta pri prolasku kroz bukove! Ostatak dana je obeležio nizak vodostaj jer je ekipa morala da vesla dosta a gotovo svi su bili nenaviknuti na vesla i reku.
To veče smo spavali tradicionalno u kampu na ušć‡u reke Bistrice u Lim odakle potiče deo slika ispod. Stranci, kojih je ovaj put bilo 9 su bili za svu pohvalu a došli su na Bistricu sa svih strana sveta: ȍetvoro iz Španije (go go spanish harlem!), dvoje iz Slovačke, jedna devojka iz Litvanije, gošć‡a iz Danske i pozitivno ludi Amerikanac. Zaključno sa našom brazilkom Gabrielom, ove godine je Bistrica ugledala prvih 10 stranaca, a mi se nadamo da ć‡e ih taj kamp videti još dosta sledeć‡e godine!
Sutradan posle doručka smo ponovo ušli u čamce i nastavili avanturu ovaj put prać‡eni mnogo lepšim vremenom. Po navici smo opet obišli manastir Kumanicu na granici Srbije i Crne Gore, napravili pauzu i krenuli dalje ka Brodarevu, našem finalnom odredištu. Drugi dan je zbog prirode terena bio znatno uzbudljiviji nego prvi i splavari su imali prilike da iskuse bukove, grane tik iznad matice (i čamca!), prelepe kanjone nizvodno od Kumanice ali i sjajno druženje na reci zajedno sa ostalim čamcima. U Brodarevu smo se pozdravili sa Limom za ovu godinu i krenuli put Beograda.

Ima li ičega boljeg od divne večeri na Kopaoniku, šetnje po prirodi, kupanju u bazenu, zatim i provoda u lokalnom klubu pre silaska na reku i splavarenja od kiše nabujalom Ibru i posle njega obilaska starog grada Magliča?